Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Визуелнa умјетност

Живот је дивља авантура

kalvin1

Вани је чаробан свијет

Стрип Калвин и Хобс, Била Ватерсона, продат у 45 милиона примјерака, помјерио је све границе у фаху

Пише: Бранислав Предојевић / 08/12/2018


Успјех стрипова о дивљим авантурама Калвина и његовог друга тигра није толико чудо кад се узме у обзир да Калвин није сасвим типичан клинац, нити је његов плишани тигар сасвим обичан љубимац, а богами ни породично окружење није баш типично за Америку

Како да останете запамћени као један од највећих стрип аутора у историји те умјетности? Па, отприлике овако: зовете се Бил Ватерсон, цртате око десет година(1985-1995) стрип по имену «Калвин и Хобс», помјерите сва правила у фаху, објавите га у неколико хиљада новина и магазина, продате колекције (комада 18) у 45 милиона примјерака, сви вас обасипају хвалоспјевима а ви престанете цртати на врхунцу славе. Не дозволите било какву комерцијализацију свог дјела кроз мајице, постере, играчке и слично, а кад објавите тврдоукоричену колекцију свог стрипа у луксузном десеттомном издању она засједне на врх бестселер листе «Њујорк тајмса».

Све тврдње да је у области комичног стрипа, поджанр - дјеца и љубимци, речено све што се могло рећи са «Пинатсима» (Снупијем), «Гарфилдом», «Крејзи Кет» и сл. стриповима... појавом сад већ легендарног стрипа «Калвин и Хобс», америчког цртача Била Ватерсона, срушиле су се као кула од карата.

Чак и највећи и најпопуларнији аутори новинског стрипа, попут аутора "Пинатса" покојног Чарлса Шулца, признали су да је Ватерсон један и једини. А творац Снупија често је писао предговоре за колекције «Калвина и Хобса» признајући Ватерсону да се у ономе што ради збиља приближио савршенству.

Неписано панк правило »да није важно шта говориш већ како то говориш», поново се доказало у најбољем могућем значењу те девизе. Базирајући свој стрип на чудној формули: клинац - тигар љубимац - његова породица – школа - окружење, реализованој кроз крајње једноставан и ефектан цртеж на трагу карикатуралног крокија, те духовиту мјешавину циничног хумора и искрених емоција, Ватерсон је остварио пун погодак створивши један од најбољих стрипова у протеклој деценији.

ТИГРОВИ, ДИНОСАУРИ И СЛИЧНЕ СТВАРИ

Успјех стрипова о дивљим авантурама Калвина и његовог друга тигра није толико чудо кад се узме у обзир да Калвин није сасвим типичан клинац, нити је његов плишани тигар сасвим обичан љубимац, а богами ни породично окружење није баш типично за Америку. Креиран у лику плавокосог шестогодишњака, са фризуром која као да је обликована петардама и којем је најбољи друг плишани тигар (осим у Калвиновој машти гдје је то «сурова и крволочна звијер» склона туњевини и цинизму), са склоношћу ка свемирским маштаријама (капетан Спиф) и диносаурима, и још јачом склоношћу за излуђивање родитеља, учитељице госпође Црводрвић, бејбиситерке Розалин и школске другарице Сузи. Укратко он је изврстан потенцијал за стварање безбројних гегова на рачун породице, школства, васпитања дјеце и утицаја поп културе на њих.

Да ствар буде боља колико год пута да се неки штос у стрипу понавља (као нпр. Хобсове засједе приликом Калвиновог повратка из школе) он сваки пут изазива исти ефекат урнебесног смијеха, отприлике као понављање гегова Питера Селерса у серијалу «Пинк Пантер».

При чему Ватерсонов хумор увијек вјешто балансира на танкој граници између интелектуалног и приземног, никад не губећи ту равнотежу, која у садејству са одличним цртежом (који често говори довољно и без текста) даје специфичност Калвина у оквиру жанра. Сам аутор је за чудни дуалистички однос између Калвина и Хобса на релацији машта-стварност написао објашњене у једном од предговора свог стрипа:

"Такозвани 'штос' (gimmick) у мом стрипу - двије верзије Хобса - често је погрешно схваћен. Ја не размишљам о Хобсу као о лутки што чудом постаје жива кад је Калвин у близини. Нити мислим о Хобсу као о производу Калвинове маште. Природа Хобсове реалности ме не интересује, и свака прича налази начин да избјегне рјешење овог питања. Калвин види Хобса на један начин, а свако други види Хобса на други начин. Дајем двије верзије реалности и свака има потпуни смисао учеснику који је доживљава. Мислим да живот тако функционише. Нико од нас не види свијет на потпуно исти начин и ја само цртам то дословно у стрипу. Хобс је више прича о субјективној природи реалности него о луткама што оживљавају."

Озбиљно забављање је нужно

Господин Илија Бакић у једном тексту о овом стрипу («Дневник» 18.12. 2001) понудио је врло прецизну дефиницију Калвиновог свијета:

”У слободно време, дакле кад се не грудвају, спуштају низ стрме падине, шетају по шуми или беже у свет јер су слупали породични ауто, односно оснивају тајни клуб 'Отараси се килавих девојчица', Калвин и Хобс размишљају о круцијалним питањима каква су да је детињство кратко (те га треба потпуно искористити) а зрелост вечна, односно да је нужно озбиљно се забављати јер време распуста бесповратно истиче. Калвинове омиљене животиње су крвожедни диносаури, од хране воли токсични радиоактивни отпад, жели да гледа ТВ док му мозак не исцури, замишља себе као тираносаура који тамани људе, годзилу док руши Токио, пилота који бомбардује његову школу, а његова стална инкарнација је неустрашиви свемирац Спиф, увек у рату са злим ванземаљцима.”

Наводећи за утицаје  «Снупија» Чарлса Шулца, «Пого» Валта Келија и  «Крејзи Кет» Џорџа Харимана, те сопствена искуства са животом (неуспјела каријера озбиљног карикатуристе, склоности ка пиву и бјежању од школских обавеза), никад не подлегнувши  изазову комерцијализације и утицају критике, Ватерсон је за неких петнаест година дошао до статуса једног од најцјењенијих и најоригиналнијих аутора у фаху. Доказавши да се емотивна и хумористичка дубина умјетности може остварит у било којем жанру, ако се на прави начин повежу таленат и рад.

ДОН КИХОТ МОДЕРНОГ СТРИПА

Сам Ватерсон је прича за себе у свијету модерног стрипа, нека врста «Дон Кихота» који се након дугогодишње борбе са стрип индустријом и великим издавачима повукао у неку врсту својеврсног егзила из јавног живота. Године 1987. престао је да даје интервјуе, а 1990. са супругом се преселио у Нови Мексико, повлачећи се из средине у којој је и превише славан. Пет година касније, 1995. непријатно је изненадио јавност, објављујући да прекида рад на цртању «Калвина и Хобса».

Све вријеме рада одбијао је да прода маркетиншка права на свој стрип правдајући се ријечима: 

"Не бих имао ништа против да будем одвратно богат, али не по цијену да убијем душу ономе што радим и што представља моје животно дјело".

За свој стрип тражио је посебно мјесто на новинским страницама, објављивање у формату у којем га црта, без икаквог премонтирања, узимао је умјетничке паузе и повремено прекидао излажење...

А одбијање да се уклопи у индустријски систем који је стрип третирао само као средство за извлачење профита на крају је Ватерсона претворило у неку врсту хероја код љубитеља стрипа.

Колико је то морални потез говори и чињеница да је аутор «Гарфилда» Џим Дејвис продао свој лик за 550 производа у 111 држава за милионске суме.

На крају, након 3.160 страница стрипа и десет година битака с вјетрењачама, Ватерсон више није могао да издржи притиске. "Вјерујем да сам учинио све што сам могао унутар ограничења дневних рокова и јефтине штампе. Жудим за тиме да радим опуштеним темпом, уз мање умјетничких компромиса."

Данас Ватерсон живи повучено у свом родном граду Шагрин Фолсу  сјеверозападном Охају. Како сам каже, своју енергију посвећује "сликарству и љековитом проучавању музике" а према неким гласинама, ради на анимацији својих ликова и дугометражном цртаном филму о “Калвину и Хобсу” што су гласине које изазивају праву хистерију код фанова.

Док нам не стигне нешто ново, 2005. године на десет година од престанка изласка стрипа објављен је луксузни комплет свега што је икад нацртао о дјечаку и његову тигру: сви стрипови, укључујући и попратне вињете, аквареле за насловнице и слично.

Предговоре су написали сам Ватерсон и Арт Спегелман, аутор "Мауса". Кошта 150 долара и састоји се од три књиге у украсној кутији и тежак је десет и по килограма. Гигантски производ једног гиганта али вриједан сваке паре јер како је Калвин рекао свом најбољем другу у посљедњој табли стрипа објављеној 1995. године: "Тамо вани је чаробан свијет, стари мој. Хајдемо истраживати". 

На српском језику стрип Била Ватерсона излази у издању „Sistem comicsa“  и до сада је објављено 12 албума, у различитим форматима у одличном преводу.


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website