Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Став

Циклус пјесама о Марку Краљевићу

mrlje1

Фото: Имприматур

Бит поетике марковске епике је у умножавању и разноврсности. У пјесмама о Марку најприје пада у очи необичан лик јунака

Пише: Горан Дакић / 23/11/2018


Код професора Луке Шекаре полагао сам два прва испита на факултету.

На писменом из српске средњовјековне књижевности једва сам получио услов за усмени, а на усменом сам се једва изборио за пролаз. Народна књижевност је поправила ствар и тада сам - након пословица, женских пјесама и косовског циклуса - убиљежио прву десетку.

Професор је, говорило се, био руски ђак. Уистину посвећен коледарским пјесмама и гномским изразима предака, неколико година је предавао и житија и хагиографије, јер кадра за ту област на факултету није било, а универзитет, с треће стране, није био кадар да нађе и плати гостујућег предавача.

Не чуди што професор Шекара није много марио за Доментијана и Теодосија, као што не чуди његова жар док је објашњавао историјске прилике у којима је биљежена прва народна књижевност, поетике Вукових слијепих пјевача и обрасце према којима су се стварале загонетке и питалице.

Пратио сам професора у љубавима, па сам на предавања и вјежбе из средњовјековља долазио ријетко, готово никада, а хватао сам за обе ноге сваку прилику да нешто чујемо о топузинама, месу овнујскоме и сувој дреновини. На једном часу професор је предавао пјесме о Марку Краљевићу...

- Епско пјевање о Марку – говорио је професор – поетички је антипод пјевању о косовској бици. За разлику од сведености косовске епике на нужно и суштинско, бит поетике марковске епике је у умножавању и разноврсности. У пјесмама о Марку најприје пада у очи необичан лик јунака. Да видимо ми какав је то био Марко. И то какав је био у пјесми, а не у историји. Колегице?

- Био је слободан, није ни од кога зависио.

- Дјелимично тачно. Даље?

- Опјеван је као јунак.

- Тачно. Има ли шта још о њему да се каже? Има ли Марко каквих мана?

- Има. Пуно је пио! – подвикну колегица.

Професор Шекара се трже, уклони немирне шишке са чела и цинично се насмија:

- Женско ко женско! Шта би друго и примијетило?! Није му то, колегице, мана. Мана му је што је пола Шарцу давао!

 

 

Серију колумни под називом "Мрље на шанку" Горан Дакић објављивао је у бањалучком Пресу. Касније ће ови текстови прерасти у збирку кафанских анегдота која је скоро објављена у издању Имприматура. Књигу можете наручити овдје.

 


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website