Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Визуелнa умјетност

У славу Франциска де лос Торосa

raznatovic

Ненад Ражнатовић

Ражнатовић је остварио непосредан контакт са дјелима Иве Андрића и Петра Кочића, те дијалог са ликовним класиком Гојом

Пише: Славка Миросављевић / 17/11/2018


„Мислим да у  умјетности нема ни прошлости ни будућности. Ако умјетничко дјело  не може да опстане у садашњости, онда оно и није умјетничко дјело. Умјетност старих Грка, Египћана, великих сликара прошлости, није умјетност прошлости, већ је можда данас живља него икад. Умјетност се не развија сама од себе, идеје се мијењају, а са њима и начини њиховог изражавања“, изјавио  је једном приликом  славни шпански сликар Пабло Пикасо.  

У „Разговору са Гојом“, једном од најзначајнијих есејистичких остварења, Иво Андрић говори о оправданости и природи умјетничког стварања. У дијалошкој форми овог есеја излаже се гледиште Паола, Гојиног друга из младости, и самог Гоје. Андрићев  Гоја остарјели је сликар који „говори о умјетничком послању које повезује људе, пружа им радост и сазнања, сумира учинак свога стваралаштва дијелећи са свим умјетницима патњу  стварања и усхићења пред свршеним умјетничким дјелом.“

Пастели Ненада Ражнатовића и његов непосредан контакт са дјелима наших књижевника Иве Андрића (Разговор с Гојом)  и Петра Кочића (Јаблан), као и посебна импресионираност  сликарством Франсиска Гоје одредиле су смисао и карактер овог циклуса, у којем се Ражнатовић одлучио на дијалог са ликовним класиком Гојом.

Опчињен „митским“ бићима пуним свјетлости и звукова, креирao je, са искуством зрелог ствараоца, посебан  умјетнички садржај, који ће његовој енергији дати нове стваралачке подстицаје и одредити  карактер ликовних инспирација и емоционалних доживљаја. Бик је централна фигура у пастелима Ражнатовића, који му враћа симболичку актуелност. Његов стваралачки континуитет и посвећеност одређеним тематским цјелинама видљив је и на овој изложби.

Радови из овог циклуса слика, који jе недавно завршио, бројне су варијације истог  мотива – мотива бика, као симбола снаге и моћи,  али су и израз умјетникове изузетно јаке стваралачке енергије. Они су природна еволуција једног дуготрајног истраживачког рада и биљежења сопствених психофизичких стања, реализованих кроз слободну и оригиналну интерпретацију пластичких елемената. Kолористичкoм игром хладних плавих, зелених, тиркизних тонова и топлих црвених, окер, жутих, ружичастих и других тонских варијација, Ражнатовић вјешто успоставља равнотежу са основном гамом. Представа бика, као једног од моћних митолошких старогрчких симбола, била је предмет инспирације многих сликара од праисторије до данас. На Ражнатовићевим сликама фигура бика егзистира самостално. Приказујући је у покрету, неспутану, у свој силини своје ослобођене и разјарене снаге, умјетник ничим не да наслутити њен неизбјежан пад и сјенку смрти као коначно исходиште.

Концепција ових слика заснована је на једноставности у поступку и процесу грађења ликовних вриједности. Ражнатовићеве слике рађене су у експресивном замаху, изведене снажним цртежом и сигурним потезом, док је форма сведена на основне елементе.  Од мотива  задржава само оно што сматра суштинским, изражава идеју више него представу о стварности. Уочљива је једноставност композиције, без сувишне наративности. Простор и атмосфера проистичу из ефекта боје и свјетлости,  док смјели углови посматрања доводе до декомпозиције фигуре и простора. Слика за умјетника није само визуелни изазов, већ прије свега средство исказивања сопствених стања и личног доживљаја. 

Ражнатовић свој стил проналази и потврђује, прије свега, у техници пастела. Рађени непосредно и спонтано, потврђују да он успјешно влада потезом и техником. Његов рукопис није се много мијењао у односу на карактер ликовног израза, који се заснива на гестуалном и колористичком језику.  На њима доминира снажна драматика, а спонтана импулсивност потеза ствара ритам игре, који производи увијек нове визуелне ефекте. Ражнатовић се не задовољава простим миметичким искуством преношења виђеног, већ  бојом и енергијом  потеза компонује и ствара свој оригинални ликовни свијет, као изpаз ванредног и  креативног надахнућa. Чин сликања представља за њега радост стварања.

Управо на овим пастелима он је најбоље представио и објаснио генезу своје поетике и естетике, које проистичу из његове личности, као и поглед на живот и умјетност уопште. Преношењем емотивног доживљаја у ликовни садржај пронашао је смисао стварања, асоцијације и значења.

Користећи модел триптиха и диптиха као поље свог изражајног дејства, умјетник ризикује да мотив изгуби стабилност у корист идејног полазишта и финалне замисли цјелине. Дајући тиме већу могућност исказа свог темперамента, разбијајући форму на фрагменте, он подстиче илузију безграничности, појачава динамику покрета и неограниченог кретања у простору.

Он спада у оне драгоцјене и ријетке ствараоце који имају воље и умјећа да помире ликовну креативност са књижевношћу. У овом циклусу сублимирана су сва његова широка интересовања и огромна знања, везана посебно за област умјетности. Повезао је умјетнички израз са педагошким приступом тако што теоријском подлогом тумачи креативни поступак. То се посебно односи на есеј „Разговор с Гојом” Иве Андрића, у којем се с разлогом  мудро тврди да разговор умјетника са природом за самог умјетника постаје неопходан услов, гдје је умјетник човјек и сам природа и дио природе у простору природе. Тим својим варијацијама Ражнатовић отвара путеве многих умјeтничких гледања.

Овa порука ће свакако допринијети разумијевању његових идеја. „Доживљаји умјетности увијек су непредвидиви... зато се увијек изнова враћамо великим дјелима; не зато што сваки пут у њима видимо нешто ново, већ зато што очекујемо да нам помогну да о нама самима сазнамо нешто што нисмо знали.“  Управо зато његово сликарство представља  плод повезивања свих  његових различитих  погледа на свијет.
 


Ауторка текста је кустос изложбе "У славу Франциска де лос Торосa", те музејски савјетник Музеја Републике Српске 


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website