Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Визуелнa умјетност

Западу је важан индувидуалац, а Истоку представник нације

Irwin

Фото: Ј. Ђурђевић (Независне)

Чланови умјетничког колектива Ирвин поводом изложбе у Музеју савремене умјетностти Републике Српске

Пише: Милан Ракуљ / 29/11/2018


Изложба "Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina/Heroji 1941-1945" познате словеначке групе "Irwin" биће отворена у Музеју савремене умјетности Републике Српске вечерас с почетком у 19 часова.

Ријеч је о портретима народних хероја из времена Народноослободилачке борбе (НОБ), који се већ осам деценија чувају у депоима сарајевских музеја. Изложба је, наиме, и настала као резултат сарадње с Хисторијским музејом БиХ, а нешто више о самој поставци, уочи отварања, за "Независне" говорила су три члана "Irwina" Миран Мохар, Борут Вогелник и Роман Урањек, а разговор преносимо на "Културишту".

Отварате изложбу на дан који је за вријеме бивше Југославије обиљежаван као дан републике. Какав је данас однос према овом датуму и насљеђу НОБ-а у бившим југословенским републикама?

ВОГЕЛНИК: То да се изложба отвара на бивши дан републике није никако био наш захтјев. То није случајност, али ми нисмо одлучивали о томе. Истина је да нисмо толико придавали пажњу датумима, а што се тиче данашњег погледа на збивања из НОБ-а, они су различити у различитим државама које су некада биле југословенске републике. Де факто, у Словенији оштрих прелома није било у толико јаким размјерама као у неким другим републикама гдје су политичке промјене биле пуно радикалније, стога мислим да је у добром дијелу популације у Словенији поглед на НОБ прилично позитиван, мада има и другачијих мишљења, полемика, разилажења и конфликата.

Како је дошло до сарадње групе "Irwin" с музејима у Сарајеву и Бањалуци?

УРАЊЕК: Наша сарадња са Саритом Вујковић је почела прије неколико година, када смо се упознали, а пошто су Борут и Миран раније радили изложбу у Сарајеву и сарађивали с Хисторијским музејом БиХ, они могу рећи и како је дошло до те сарадње.

МОХАР: Отприлике, прије осам година Михаел Фер и Асја Мандић су нас позвали у Сарајево и реализовали смо изложбу "Treasures of Socialism". Тада смо нашли портрете хероја НОБ-а у депоу Музеја револуције у Сарајеву и већ тада смо размишљали о томе да урадимо овакав пројекат. Прије три године предложили смо Хисторијском музеју БиХ и Музеју савремене умјетности РС да урадимо изложбу ових портрета с нашим оквирима. Тада смо се договорили да ова изложба буде сарадња два музеја из Сарајева и Бањалуке. Ми смо прву изложбу ван Словеније имали управо у Босни и Херцеговини 1985. године, а у Сарајево смо долазили чак и за вријеме рата.

Да ли су све изложене слике из периода социјалног реализма?

ВОГЕЛНИК: У праву сте када кажете да је овдје у питању соц-реализам, али је исто тако истина да је соц-реализам престао бити официјелна умјетност када су настајале ове слике. Колекција је стварана од 1948. до 1953, а већ 1948. за вријеме Резолуције Информбироа и разилажења са Совјетским Савезом почело је и одступање од соц-реализма, тако да је де факто ова колекција када је завршена била проблематична у смислу стила и приступа умјетности. Те слике је требало да буду дио сталне поставке Музеја револуције, а никад то нису постале. То је само једном показано педесетих година прошлог вијека и онда гурнуто у депое. Чак ни Јусуф Хаџифејзовић, који је као умјетник радио у депоима у Сарајеву, није знао за ову колекцију.

Та колекција, међутим, добила је препознатљиви "Irwin" рам...

УРАЊЕК: Годину дана након оснивања "Irwin" групе, негдје 1984, ми смо већ дефинисали да "Irwin" слика има рам. Рам је, дакле, дио "Irwin" слике. Рамови за ову изложбу на угловима имају дијелове рељефа значајног словеначког вајара Стојана Батича и ту се већ прекида са соц-реализмом и иде се у неки модернизам. Он је први у Словенији прекинуо са соц-реализмом и тада су се чак и протести догађали испред његових скулптура.

Фото: Ј. Ђурђевић (Независне)

Да ли су та мијешања стилова заправо највећа драж реконструкције и доконструкције којом се ви бавите?

МОХАР: Што се тиче различитих стилова, о њима је овдје тешко говорити. Ови рамови могу бити сасвим замисливи и у викторијанском времену. Мислим да се овај тип оквира назива викторијанским оквир. Сликама, такође, ако скинемо петокраке, то су чисти портрети и реализам 19. вијека.

Када већ причамо о сликарству бивше Југославије, чини ми се да је Мића Поповић једини сликар тог периода који је био забрањиван. Са друге стране, у литератури имамо много примјера забране, ту је и црни талас у филму, касније и у музици, конкретно група "Лајбах", с којом сте и сарађивали... Да ли је у сликарству било најмање забрана јер је ишло систему низ длаку или је нешто друго у питању?

ВОГЕЛНИК: Ако забрањивање не схватамо дословно, ако га узмемо као дејство да нешто ишчезне из видјела и да нешто не може доћи на слику, то се заправо догађало све вријеме. Ми имамо таква искуства, да је вршена пресија да се нешто не догоди и систем је функционисао на персоналној разини кроз притиске умјетничке средине и медија.

Ви сте се много бавили и питањем функционисања умјетничког система у источној Европи у односу на систем на Западу. Које су основне разлике?

ВОГЕЛНИК: Ми смо се, де факто, бавили тим питањем и недвојбено смо дошли до одговора гдје је разлика. Разлика је недвојбено у дискрипцији, рефлексији и интерпретацији умјетности. Овдје егзистира очита разлика. На Западу је умјетнички систем покривен од стране стручњака до толике мјере да је веома лако створити генералну слику умјетничког збивања и слику о умјетницима који покривају терен и њихово укључење у интернационалну нарацију. На овим просторима били смо далеко од тога.

МОХАР: Умјетнички систем на Западу је развијен кроз све елементе. Рецимо, имамо музеје, колекционаре, издавање теорије, њену продукцију и савремена умјетност функционише добро као школски систем. У источној је постојала велика дихотомија између квалитета умјетниче продукције и институција и ми смо на то упозорили у неким нашим пројектима.

УРАЊЕК: На Западу једноставно постоји много арт магазина и издавача, тако да се у том друштву прича о умјетности и ти као заљубљеник у умјетност то читаш, док ми ништа нисмо знали о источној Европи. Ти у источној Европи немаш добре начине да умјетник дође на видјело. Познајеш само представнике једне нације, али не и умјетнике индивидуалце.

Романе, како сте Ви као индивидуалац из Словеније задовољни сарадњом с Раденком Милаком на изложби "Универзитет катастрофе", која је представљала БиХ на Венецијанском бијеналу прошле године?

УРАЊЕК: За мене јако позитивно искуство. Изложба је имала јако велики одјек у Европи. Било је много позитивних реакција, али и оних које су биле проблематичне.

Оригинални текст можете прочитати овдје


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website