Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Књижевност

АНА ГАЛИЋ: Да ли сам довољно мушко за тебе сад?

palmaildjovani-anagalickulturiste

Палма Млађи "Венера и Марс"

Прочитајте кратку драму професорице филозофије и списатељице Ане Галић

Пише: Ана Галић / 31/01/2019


Учесници: Сликар, Цимер, Сликарева цура

Радња: Стан у којем сликар станује, шеталиште, дом сликареве цуре.

 

СЛИКАР (разговара сам са собом):

Ноћ је. Пун мјесец. Не могу спавати више, осјећам како ме он жели, а ја се бојим. Не знам колико је већ прошло али ја спавати ове ноћи не могу. Не могу крај њега. Зар он не зна да ја имам цуру, да сам имао цуру да га не желим крај себе да једноставно не волим мушкарце и да за мене није опција било какво екпериментисање, без обзира што ми је отворено рекао да му се допадам и да би волио нешто пробати са мном.  - Па ако ми се свиди, а и њему што да не. Мада, он је сигуран да ће се њему допасти све што му понудим, а ја...  Одвратно, како сам...  Ко би био...  Одвратно. Ах, чује се нешто...

Цимер устаје из кревета и креће лагано...

Сликар (у паници): Ево га! Не могу више мила мајко, спаси ме! Нисам геј, нисам! (остао је лежећи под деком изговарајући кратке молитве – Господе помилуј, Господе помилуј, а однекуда се појавила и бројаница па је могао да се концентрише. Сна наравно није било.

У том моменту се присјети и своје бивше цуре и своје садашње и свих цура са којима је био трагајући за спасењем, како тренутним, тако и трајним.

- А можда... ако пробам...

Не, Не, не желим знати ништа, не. Ја волим жене, да, о како сам само добар у томе, ево ова сада ме моли за још и плаче док сам у њој, ја сам добар љубавник за жене и ја волим жене...

А шта ако сам добар љубавник за све... Јесам, лијеп сам и знак како дирати тијело баш онако како треба...

Не! Скочи из кревета и оде да себи направи чај и да поједе нешто. Односно, то је био изговор, оде нешто као учити за испит – увијек се може мало завирити у Историју умјетности, зар не?

Када ће ова ноћ завршити...

***

СЛИКАРЕВА ЦУРА:  Управо је дошла кући од свог сликара. Тамо су опет провели једно вече за памћење.

- Знате на шта мислим...

Гвидо Рени "Свети Себастијан"

Додуше, рекао јој је нешто чудно то вече, тачније питао је  - Да ли сам довољно мушко за тебе сад? И то баш када јој се памет растављала са главом, у тренутку када је доживљавала врхунац среће са својим тијелом. Ипак, такво је питање није омело у уживању па се није обазирала на такве упадице.

- Једина упадица која јој је била потребна у то вријеме је већ била у њој, ха ха ха.

Међутим сада када се почела присјећати како ју је нагло звао то вече, па испитивао о боговима у Старој Грчкој, да ли су се њихове жене осјећале овако као ја када би их они пумпали, нешто ту не штима. Јесте подоста је мастурбирао и водио рачуна да изгледа лијеп го – проводио је доста времена водећи рачуна да нема длака баш нигдје и доста времена пред огледалом. Али најчудније је било што јој је рекао да га цимер жели.

- Не знам стварно, шта му је у тој сулудој глави ишло. Па цимер би ваљда био отворен и то би сви знали. А и цимерка би ваљда рекла нешто или би дала назнаке нечега ако већ нешто њеног сликара мучи, а задњи је пут је била опуштена, таман дошла с посла, питајући је да ли је за каву или нешто друго. Тако да је све ту нешто чудно. Мораћу да видим шта ћу са њим тј. да ли ће ми остати само ова љетна варијанта или да идем даље. Ипак треба факултет завршити, а овакве поремећене ствари нису за мене. Доста ми је пацијената, било какве врсте.

***

ЦИМЕР:

А за то вријеме цимер ни не знајући шта се дешава у умјетниковој глави хода по стану, прегледава још једном своје цртеже јер и он је сликар, отвори чесму да вода мало отече, попи једну чашу и поново се врати у кревет. Он није имао проблема какве је имао сликар. Једном је чак и био у шетњи за сликаревом цуром:

Цимер: О како лијепу траку имаш, та љубичаста тако добро иде са твојим очима.

Сликарева цура: О па хвала, рече с намјештеним осмијехом згражавајући се над тако бесмисленом опсервацијом нечега тако тривијалног као што је трака.

Цимер: Хладно је данас, зар не?

Сликарев цура: Јесте, али је тако лијепо, кренула сам у цркву да запалим свијећу и да прочитам пар молитава из молитвеника.

Цимер: Лијепо је ићи у цркву и бити побожан.

Сликарева цура: Није да нешто тјерам и друге да иду, једноставно, гушт ми је прошетати недјељом до цркве, сачекати да сви оду и остати сама са својим мислима и Богом, па да му саопштим лијепо шта све има ново и шта је то најбоље што бих требала урадити поводом неког од питања која ме можда муче у том тренутку. А тога увијек има.

Цимер: Имам и ја питања. Имам и проблема. Али нисам се сјетио отићи у цркву. Некако нисам навикао. Страно ми је. Али волим слушати црквену музику, веома и волим размишљати о свом духовном бићу. Вјерујеш ли ти да имаш своје духовно биће које се развија стално и које никада неће умријети? Да ли вјерујеш да сви имамо духовна бића или је некоме можда то биће већ сада умрло, и онда тај само хода, та његова празна љуска, с годинама обично надувана и проружњена?

Сликарева цура: Па да, вјерујем наравно и његујем своје духовно биће. Радим на себи, стално. Због тога ми је тај разговор веома битан. Музика такође. Бојим се да сам и ја видјела то исто, тај пад духова посебно у неким људима, нећу рећи у неким слојевима, али видим их. Тешко је то објаснити некоме ко то такође није видио. Али када се загледаш човјеку у очи оне ће ти рећи све. Или има дубине или нема. А очи са дубином је тешко наћи. Јако тешко. Ето ја сам их пронашла у сликару.

Цимер: Ах, да. Ту застаде и рече да жури, да мора поћи у супротном смјеру.

Сликарева цура: Хвала што си ме пратио... Мало јој би чудно гдје тако нагло оде, али добро...Баш угодан младић за разговор, помислила је.

 

Цимер такође није могао заспати вечерас, размишљајући како је сигурно сам нешто лоше појео или је можда био пун мјесец. Узе једну погужвану и напола пресавијену сличицу на којој је био сликар са још једним другом, те је брзо стави као bookmark у једну од својих књига те оде у кревет.


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website