Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Став

Ђурин капут

djurodamjanovic1

Ђуро Дамјановић

У збирци кафанских анегдота "Мрље на шанку", Горан Дакић је забиљежио неколико прича и о књижевној сцени у Бањалуци

Пише: Горан Дакић / 03/01/2019


Није било осам и никако није било на Тргу цвијећа, али однекуд се мора почети.

Прије ће бити да је било подне.

Зора се већ давно умила, а вече још није распремило постељину.

Махнити август лудује, а телевизијске екипе се утркују која ће прва испећи јаје на Тргу Крајине.

Поштена интелигенција сједи у зажареним читаоницама Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и свака се о своме јаду забавила: менигококни менингитис, закон о управном поступку, криве трећег реда, бифуркација, упоредна граматика словенских језика, Хајзенбергове релације неодређености.

И док знање полако, али сигурно улази у главе мученика, зграду библиотеке журно напушта њен директор, један од три бањалучка списатељска Ранка и без сумње, а по властитом увјерењу, један од овдашњих класика. На степеницама среће Ђуру Дамјановића. Који је, да и то кажемо, био у заносу.

- О, директоре, па куда? – пита Ђуро.

- На паузу, Ђуро – одговара директор.

- Знаш ли ти, директоре, шта је највећа српска несрећа? – наставља Ђуро.

- Шта?

- То што ја превише пијем, а ти превише пишеш – закључи Ђуро, окрену се, остави збуњеног диша и продужи према Тргу.

Температура је, рекосмо, била непојмљиво дрска, али Ђуро бијаше у препознатљивом сивом капуту. Коса као пуцвала, брада неуредна, а капут до испод кољена. Иде тако Ђуро, ногу пред ногу, римује кораке, тражи стих, пази на ритам, вреднује метрику, удара цезуру. Не да прози на себе.

Избија на Трг. Удари га врелина и одозго и одоздо. Ђури то не смета. Млатне руком неотесану врелину, па настави даље. Гледа према Кочићевом парку и процјењује колико му треба времена да стигне на „зелено“. Успори, па убрза. И таман када је рачун био готов – пред њега бану давни познаник, коме Ђуро засигурно не зна име, па не морамо ни ми.

- Гдје си, Ђука, кућо стара, јеси ли добар? – упита незнани делија.

- Јесам, што не би био? – не да се преварити Дамјановић.

- Зар ти, Ђука, није вруће у том капуту? – пита даље познаник.

- Јесте. А да ли је теби вруће у тој кошуљици?

- Јесте, како није!

- Ето, видиш да није до капута – рече Ђука, покуца и уђе у историју. 

 

Серију колумни под називом "Мрље на шанку" Горан Дакић објављивао је у бањалучком Пресу. Касније ће ови текстови прерасти у збирку кафанских анегдота која је скоро објављена у издању Имприматура. Књигу можете наручити овдје.


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website