Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Позориште и филм

Филмска индустрија у БиХ има ауторе, недостаје јој новац

elmatataragic

Фото: НН

Наша филмска индустрија у смислу продуцената, у смислу аутора је изузетно витална и изузетно здрава. Наш највећи проблем јесте несређено финансирање, каже филмска радница Елма Татарагић

Пише: Милан Ракуљ / 23/01/2019


Елма Татарагић једина је филмска умјетница из Босне и Херцеговине која ће на овогодишњем Филмском фестивалу у Берлину, чувеном "Берлиналу", на неки начин бранити боје своје земље.

Шездесетдевето издање фестивала ће бити одржано од 7. до 17. фебруара, а филм "Бог постоји, зове се Петрунија", рађен по сценарију Татарагићеве, у главној такмичарској категорији конкурисаће за "Златног медвједа". Ради се о редитељском подухвату Теоне Митевске, познате редитељке из Македоније, и копродукцији Македоније, Белгије, Француске, Хрватске и Словеније.

Упркос овој чињеници, филм је у потпуности сниман у Македонији, а радња прати готово комичи апсурд свијета у којем живимо, фокусирајући се на живот незапослене тридесетједногодишњакиње Петруније, која одлучује урадити незамисливо и умијешати се у "мушки" свијет.

О филму који прати Петрунију, одласку у Берлин и стању у бх. кинематографији, Елма Татарагић говорила је за "Независне". Разговор преносимо и на Културишту.

Како је дошло до Вашег ангажману на писању сценарија за овај филм?

Теона Митевска, редитељица филма, и ја се познајемо јако дуго, практично можемо рећи да смо у професионалном смислу одрасле скупа. Ми смо почеле сарађивати на филму "Кад је дан имао име", који је такође приказан на филмском фестивалу у Берлину 2017. године у програму "Панорама специал". Током писања тог сценарија Теона и ја смо прочитале једну причу која нас је инспирисала и за коју смо помислиле да би то могао да буде наш наредни филм. Тако је и било. То је управо филм "Бог постоји, зове се Петрунија" и то је наша већ друга сарадња. Овај филм, морам признати, пошто знам колико дуго трају сами процеси од прве идеје до премијере филма, реализован је релативно брзо. Први сценарио сам написала 2015. године и управо с том верзијом аплицирали смо на разне филмске фондове, јер је продуцентица одлучила да је верзија сценарија довољно добра. Тако смо кренули паралелно и у продукцију и у развој самог сценарија, до самог снимања.

Филм је настао као копродукција пет земаља.

Што се тиче чињенице да је филм настао као копродукција пет земаља, то једноставно нема везе с успјехом филма. Филм може бити из десет земаља, може из једне. Успјех зависи од квалитета филма и његове промоције и средстава. То, међутим, више говори о околностима у којима се налазимо посебно ми са Балкана, односно ми који смо из земаља које су настале распадом бивше Југославије. Овај филм јесте и белгијски и француски, али ми не можемо занемарити чињеницу да је он копродукција и Словеније и Хрватске и Македоније, с Босанком као главном сценаристицом, тако да је то врло занимљиво и са друге стране врло лијепо, јер је знак да ми умјетници још дјелујемо у заједничком културном простору.

Инсерт из филма

Интересантно је да је то једини филм који се такмичи у Берлину ове године с простора бивше Југославије. Да ли се не снима довољно или снимљено није и довољно квалитетно?

Ми морамо себи признати да смо један мали простор, а берлински фестивал је свјетски фестивал. Он није оријентисан, нити је обавезан да приказује подједнак број филмова из разних дијелова свијета. На берлински фестивал се пријављује од 4.000 до 5.000 наслова годишње из цијелог свијета, из Индонезије, с Филипина, из Мексика, Америке... Дакле, то је једна велика разноликост од нискобуџетних до холивудских филмова. Ту су и велике европске продукције и копродукције, које настају у Великој Британији, Њемачкој, Француској, у великим европским земљама. Ми смо још један мали простор и логично је да се из тог малог простора често не појављују велики филмови. Такође, то је једна велика конкуренција. Велика имена су у питању. Аутори који иза себе имају већ значајне награде. Сви желе бити у тих топ осамнаест до двадесет филмова, колико просјечно буде на фестивалима у том главном такмичарском програму. Ту је заиста велики притисак, заиста уђу само они најбољи. Бити међу њима је једноставно велика част, велика привилегија и велико признање, а посебно велико признање за нас који долазимо с ових малих простора и малих, али очигледно значајних кинематографија.

Да ли је стога сувишно питање шта очекивати даље на фестивалу? Да ли Ви путујете с екипом филма у Берлин?

Путујем, наравно, с екипом. Свакако бих ишла на берлински фестивал, то је једноставно за нас филмаџије "сине ква нон", а посебно што сам ја ангажована у Удружењу филмских радника и за Сарајево филм фестивал радим велике послове. Овај пут идем с више шешира. Што се тиче очекивања од филма, мислим да је тешко очекивати било шта. Жири ће да ради своје, да гледа филмове, а на крају нека побиједе и нека освоје награде они филмови за који жири сматра да су најбољи.

Поменули сте СФФ, који посјетиоцима доноси заиста богат програм, а са друге стране имамо јако мало снимљених дугометражних филмова на годишњем нивоу у Босни и Херцеговини. Зар фестивал и кинематографија не би требало да се паралелно развијају и подстичу од стране државе?

Није проблем у нашој филмској индустрији, није проблем у нашим продуцентима и нашим ауторима. Заправо, врло је занимљиво за Босну и Херцеговину, а када кажем БиХ не мислим само на Сарајево, мислим и на друге центре који су се развили посљедњих година, прије свега на Бањалуку, Мостар, Широки Бријег, да јако пуно добрих филмова долази из тих центара. Наравно, Сарајево ту предњачи, што је и логично, с обзиром на то да је највећи град и да има поприлично ријешено финансирање филмске индустрије и развијенију филмску индустрију. Оно што је прошле године била чињеница јесте да ми нисмо имали дугометражних играних филмова, но кад погледамо кинематографију БиХ као једну цјелину, ипак ту је било око шездесет копродукција и документарних филмова. Јако пуно кратких филмова, јако пуно студентских филмова, из Бањалуке, из Сарајева, из Бијељине, дакле са разних филмских школа и то је обећавајуће. Наша филмска индустрија у смислу продуцената, у смислу аутора је изузетно витална и изузетно здрава. Наш највећи проблем јесте несређено финансирање и то је велики проблем за цијелу БиХ.


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website