Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Позориште и филм

ФИЛМСКА КРИТИКА: Одлазим, вратићу се

kusturicaimuhika

Божидар Зечевић о филму Емира Кустурице "Пепе, један узвишени живот", документарцу који је отворио овогодишњи Кустендорф

Пише: Божидар Зечевић / 14/01/2019


Божидар Зечевић, један од водећих српских филмолога, историчар филма, драматург и редитељ, за Вечерње Новости писао је о најновијем филмском остварењу Емира Кустурице, документарцу "Пепе, један узвишен живот". Овај филм уједно отворио је и дванаесто издање Међународног филмског и музичког фестивала "Кустендорф", који на Мећавнику у Мокрој Гори траје до 16. јануара. Зечевићеву критику на Културишту преносимо у цјелости.

Нови филм Емира Кустурице, којим је отворен дванаести "Кустендорф", доноси речи које је на величанственом опроштају од народа изговорио бивши председник Уругваја Хосе Мухика Пепе, "народни председник", скромна али харизматична личност, са којим је аутор разговарао последњих дана Пепеовог председништва.

Шта је овим речима хтео да каже човек који је оставио јасан траг у савременој историји своје земље и света?

Дошао сам до закључка да се не ради о реторичкој фрази, него да је у питању шифра укупног политичког искуства народног борца, који је почео у данима Че Геваре као тупамарос - припадник радикалне градске гериле, а завршио као уставни председник једне модерне земље и лидер боливарског кова.

Ради се овде о суштинском разумевању демократије, која не зависи од личности, него од идеја.

На путу који је прешао од револуционара (револуција је противник било каквој демократији!) до оца народа, Пепе је поново открио да је свака власт опасност и да је њена смењивост апсолутни услов друштвеног консензуса. Другим речима, неопозива смењивост и ороченост сваке власти јемци су народне слободе.

Људи се мењају, али се идеје и уверења настављају.

"Ја сада одлазим, али ће доћи неко други са истим, можда и бољим идејама; доћи ће на ваш позив, вашим избором. Тада ћу се вратити и ја или барем део мене, уграђен у овај тренутак."

Демократија par excellence.

Дубоки смисао народне воље изражен у три речи, десет копаља далеко од сваке револуције или било каквог тоталитаризма. Ако добро тумачим Пепеа и Кусту, за то је вредело проживети један узвишени живот.

Тешко филмском аутору који се лати судбоносних мисли и узвишених идеја! Пренети ове садржаје језиком покретне слике ђаволски је напорна, готово немогућа мисија.

Избећи демагогију, папирну идеологију, пропаганду, сваки облик реторичке манипулације - огромни су изазови пред било којим редитељем од формата. Знајући ово, Кустурица је четири године тражио формулу за причу о Пепеу. Он је такође знао да таква формула може заживети само ако се успостави филмска структура, дакле, нарочита уметничка целина која постоји сама за себе и не позива се ни на шта друго. Такође тешко, али као циљ изузетно вредно.

Везивно ткиво ове целине Кустурица је пронашао у међупросторима, у паузама међу изговореним, у размени погледа саговорника, у повлачењу димова, у вожњи Пепеовом плавом "бубом" или ћаскању по подне, другим речима, у ослобађању од прејаког укуса политичког дискурса, у који је могао да одведе филм.

По обичају, Пепе испљуне први гутљај уругвајског јаког чаја, а онда даље ужива у његовом необичном укусу. Тако је било и са заводљивим политичким дискурсом. Њега су се одмах ослободили, а стварност дотицали посредном игром људских момената, убојитим оружјем првог начела документарног филма, које Кустурица познаје и мајсторски користи.

Оригинални текст можете прочитати овдје


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website