Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Репортаже

Још једно писмо из Чешке (Републике)

pismoizceskedrugo2

Град размажених туриста

Ко има идеју како да се то направи, нека направи бројач усликаних слика у Прагу на дневној бази, обогатиће се на овај или онај начин

Пише: Игор Курузовић / 22/12/2018


Штета је кад неко узме најљепши дио града и посвети га туристима. Назвати нешто животињом је погрдно јер ми нисмо нормални, па сматрамо да је животиња ниже биће, а у ствари је то просјечан туриста; ниже биће.

Тако је у Прагу једна туристичка траса, која креће од Прашког замка, и спушта се преко Карловог моста, а завршава на главном тргу, вазда препуна туриста.

Туристи су по својој природи размажени до максимума и сматрају, пошто су дошли негдје да троше своје зарађене паре, да су тим парама платили право да се понашају помало недолично.

И наравно, пошто их је много, свако помало и ето ти.

Не знам тачно шта хоћу да кажем са овим, осим да је призор прелијепог моста, напуњен свакаквим људима који остатке свог трдла (касније о томе) бацају по мосту, уринира се богами по зградама које су старије од неких породичних стабала,  обавезна су масовна сликања испред астрономског сата, итд.

ЕГО ТУРИЗАМ

Тако ме један тип зауставио испред ове неке катедрале, пита је л' могу да га усликам брзински. Реко' може 'ајд.

Каже чек', даје ми телефон, спушта торбу, вади из торбе капицу ставља, вади прслук облачи, вади папирну чашу за кафу, сједа на степенице и замишљено гледа у даљину.

Момак дош'о на фото шутинг на катедралу коју није ни погледао дуже од 7 секунди. Биће добра за позадину његове слике, то је довољно.

Каже Андреа да набрајам неке ствари које нису само овдје такве него свуда по свијету, ја кажем тачно, ал' ја их гледам овдје и овдје ме нервирају.

Углавном, типа сам услик'о једно 10 пута. Супер су фотке, замислиће се добро коју да окачи, јер не може све, може само једну, иначе какав је то Инстаграм са поновљеним фоткама.

Туристи, са својим его-туризмом.

Канта која се прелива остацима трдла је слика њиховог ега, али то се на Инстаграм не качи. Добро, углавном, некад и ја волим да прошетам цијелом том туристичком трасом, јер је прелијепа, а научио сам како да ментално блокирам туристе. Сад је зима па је и боже помози, на љето је да те бог сачува.

Катедрала за позирање

Трдло, је туристичка замка. Изгуглајте да видите на шта то личи, то је слатко тијесто намотано на ваљак, испечено, и завршни производ је шупљи цилиндар-кроасан, тако нешто. Могу да ти га напуне сладоледом или намажу еурокремом изнутра. И много ретардирано изгледа, а конзумент се сам етикетира као туриста.

Нити један Чех није виђен са трдлом у руци од трдловог постанка, давне 2014. Трдло, та традиционална Чешка посластица.

Трдло иначе на чешком значи будала, али га штандови који продају трделнике преводе као Chimney Cake илити димњак колач.

Ма цијела једна смијурија, видио сам трделник и у Сарајеву на Башчаршији - бизнис. Добро, углавном најљепши дио града је преплављен тако тим људима који ходају са трдлима у руци и телефонима на крајевима штапова у другој, и сликају СВЕ.

Ко има идеју како да се то направи, нека направи бројач усликаних слика у Прагу на дневној бази, обогатиће се на овај или онај начин. Обрнуто пропорционалан је број људи који стварно доживе град, окружење, старост, романтику, мистику, умјетност и уопштено сву ту љепоту. Путовање се данас своди на подизање рејтинга на социјалним мрежама умјесто на подизање духа. Небитно 'ајд, њихов проблем. А и ко је мене тјер'о да дођем.

МИШЕВИ У ЛАВИРИНТУ

Овај Бошњо је овдје обавио прву Икеу у животу. Набавку у Икеи ако неко није сконт'о. И није било пријатно.

Ја иначе не волим куповину, као ни сликање, па стога нисам хтио да размишљам о том проблему док не дођем до њега, али убрзо сам био до грла у проблему самог сналажења у објекту и навигације у мору људи и јефтине материје направљене од стране неких јадних људи јако мало плаћених за своје услуге.

На горњем спрату су модел собе, дакле дизајнирани простори који служе да ти добијеш идеју о томе шта уопште хоћеш да купиш.

Са свега виси цијена.

То је збуњујуће у случају кад не знаш да се на приземљу налази магацин са свим тим истим стварима.

Дакле, на првом сам спрату, ево гледам у јорган који хоћу да купим али само један има. Тако је са свим.

Трајало је то, док нисам био при губљењу живаца, па сам сишао доље и онда ми је све било јасније. Оно што сам примијетио је да смо сви ми тамо мишеви, јер је тлоцрт те огромне замке за разум уствари лавиринт.

Простор је направљен тако да имаш један улаз и један излаз и мораш кроз сваки дио да прођеш да би могао да изађеш.

Дакле, лавиринт.  А ми смо мишеви који су упали у замку тамо неких злих бића који су тај лавиринт ту поставили да би им упадали мишеви који плаћају скупо јефтин материјал.

Ужас је кад видиш такву количину ствари на једном мјесту, јер кренеш одмах да множиш у глави са бројем локација. Ма фуј. Толико непотребне патње и рада, а производ траје годину дана. Конзумеризам у чистом облику. И мужеви који се шеткају са плавим цекерима на рамену, и слим фит хлачицама и тракастим метром у руци јер су их послале њихове жене да измјере оне завјесе да би могли да додају једну нову свјетлосну ноту свом породичном гнијезду.

Некада храбри ловци постали су сакупљачи плодова, а механизам за посредовање при тој транзицији нема лице и дјелује из мрака.

Развијена саобраћајна култура

НЕ РАДИШ НИШТА ЛОШЕ СВОЈИМ ПОСТОЈАЊЕМ

Чеси менталитетом доста нагињу према Нијемцима, или бар тако тврде за себе. Кажу да су прагматични. Е, а нису лоши стварно.

Не раде ствари које нема потребе да се раде.

Рецимо гурање свог носа у туђа посла без претходног позива за то. А ако хоћеш да причате, нема проблема.

Мој тренутни менаџер је Чех, и гледајући какав је као човјек приватно и пословно, не бих се бунио да имам таквог менаџера цијели живот.

Све може, све океј, све ти вјерује, али услов је да комуницираш за све. Нема иза леђа, лагања и то.

Једна од ствари које је рекао је да он мисли да смо сви овдје одрасле особе. Што у преводу значи можеш и мало касније да дођеш на посао, и раније да одеш кући, и за све остало можемо да се договоримо.

Не мораш пред њим да кријеш да си на YouTube-у, јер је и он, али буди одрасла особа и уради свој дио посла.

Добри су Чеси, не увеличавају приче, не хвале се, држи се свако за себе; али може дружење, пиће и то све редом, права мјера свега. Само брате језик им је стварно, па не знам, мало инфантилан. Осјећам се као да ми тепају. Јер звуче као да тепају свему. Али немају лоше намјере, ако се нађеш са пет наркомана у мрачној уличици, и ти имаш нож у џепу, онда си једини ти наоружан.

Нико не прави проблеме јер им то није фазон.

Осим туриста који мисле да је ово добар град за алкохолисање.

Е, полиција.

Знаш како је фино кад те из аута не гледају два дебела мафијаша у полицијској униформи.

И само чекаш да упале ротацију и ето их теби.

Овдје те не примијете, јер не радиш ништа лоше својим постојањем. То не значи да ти је дозвољено да се понашаш како хоћеш јер онда се појаве два мало већа ненаоружана полицајца у црним униформама да испитају ствар.

Нису наоружани јер им не треба, стварно.

Неко вече, док сам селио ствари из једног стана у други, пошто сам саобраћајни мајмун крећем се једносмјерном у супротном смјеру. И како скрећем у главну, налазим се иза патроле. Не очекујем проблеме јер знам да их не занимам. Али не овај пут, након једно 50 метара вожње иза њих, одлучују ипак да ме упозоре јер им је досадно изгледа.

Добро, пали се ротација и зауставља ауто, излази и гледа у мене, креће на чешком ја слијежем раменима. Енглески? Е реко' може, дај два. Објасни ми то за једносмјерну и да је у Чешкој законом предвиђено да ти бајк буде означен свјетлима за кретање по ноћи иначе угрожаваш пјешаке. Добро. Казна за то је 1000 круна. Добро. Гледа ме, види да се нисам баш трзнуо па каже ал' 'ајд, то је мало повисока казна па нек буде 100.

Ма пиши шта ти се пише царе, ради свој пос'о добар си к'о кру'.

Узима мој не-баш-нужно-исправан-и-легалан документ, пише казну мало дуже него што ми се свиђа, што ми ствара црне мисли о могућности расправе око горепоменутог документа.

Излази, потпиши овдје, дај 100 круна, гурај бајк кући са ногом која те боли па зато шепаш. Ништа није проблем. Долазим кући, рачунам. 100 круна, 8 марака. Осам марака.


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website