Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Визуелнa умјетност

Јубилеј посвећен Љубици Цуци Сокић

ljubicacucasokic100

Извор: Кућа легата

Сликарство Љубице Цуце Сокић у првом реду описује се као интимистичко. Користе се и формулације поетски реализам, умјерена апстракција, геометријска апстракција

Пише: Кућа легата / 08/01/2019


Српска сликарка са титулом академика, Љубица Цуца Сокић, преминула је на данашњи дан (8. јануар) прије тачно једну деценију.

Изложбу поводом два јубилеја везана за чувену Цуцу Сокић, последњу велику српску умјетницу из генерације која је између два свјетска рата увела српску умјетност у токове париске интимистичке школе, приредиће Кућа легата из Београда. Текст о Цуци Сокић са интернет странице установе од значаја за Град Београд, са сједиштем у Кнез Михаиловој 46, преносимо у цјелости...

Зимски дани доносе сећање на истакнуту уметницу, нашу легаторку Љубицу Цуцу Сокић (9. децембар 1914, Битољ – 8. јануар 2009, Београд).

У години у којој славимо јубилеј, 105 година од њеног рођења и 10 година од њене смрти, припремамо крајем године изложбу на којој ће бити изложена њена дела из Легата, у дијалогу са делима врсних уметница, њених ученица и сарадница.

Љубица Цуца Сокић детињство је провела у Београду, на Дорћолу, у кући у Господар Јовановој улици бр. 81.

По завршеној Другој женској гимназији где је цртање учила код чувене Зоре Петровић, 1930. године године уписује Уметничку школу.

У периоду од 1936. до 1939. године борави у Паризу где започиње свој сликарски рад, усавршава га под утицајем Сезана, интимиста Бонара и Вијара, представника кубизма и других француских уметника.

Период проведен у Француској, познат као „париски период“, кључан је за уметничко формирање Цуце Сокић.

По повратку у Београд 1939. године приредила је прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић.

На јесен 1939. године учествује у оснивању уметничке групе „Десеторица“ коју су осим ње чинили Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.

Група је деловала и излагала у Београду и Загребу уочи Другог светског рата. Тројица чланова групе Десеторица – Шупут, Влајић и Рибар рано су преминула, током рата, тако да рад групе никад није настављен.

Свој педагошки рад Цуца Сокић започиње 1948. године, када је прихватила место професора Академије за ликовне уметности у Београду, на ком је радила све до 1972. године.

Предавала је акварел, а затим сликарство, генерацијама значајних уметника. Основала је и фонд за награде студентима за радове у малом формату. Дописни члан Одељења за ликовне и музичке уметности САНУ постала је 7. марта 1968. године а редовни члан 16. новембра 1978. године.

У послератном периоду Љубица Цуца Сокић ствара унутар шире сликарске струје познате као Београдски сликарски круг, или Београдска школа сликања, чији су представници Недељко Гвозденовић, Марко Челебоновић, Иван Табаковић, Пеђа Милосављевић и Стојан Ћелић.

Свој атеље добија 1960. године, у згради Коларчевог народног универзитета, и ту настаје и највећи број њених значајних дела.

Сликарство Љубице Цуце Сокић у првом реду описује се као интимистичко. Користе се и формулације поетски реализам, умерена апстракција, геометријска апстракција.

Мотиви који преовлађују су мртве природе, портрети, пејзажи, док у периоду од краја педесетих форме бивају све упрошћеније: тежила је апстраховању. Преломна изложба за доба геометризације била је она у Салону модерне галерије 1964.

Од седамдесетих година поново се враћа мртвој природи, фигури, пределу као полазишту слике.

Многа своја појединачна дела и легате још за живота Љубица Цуца Сокић је поклонила музејима и установама културе широм Србије. Значајан део својих преосталих дела поклонила је и постхумно, путем тестамента. Међу њима је и Легат Куће легата.

Након смрти Љубице Цуце Сокић, уприличене су бројне изложбе слика из њеног опуса. Њено дело континуирано наставља свој живот.

Поглед на Сремске Карловце, 1948.

Париски атеље, 1939.

Оригинални текст можете прочитати овдје


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website