Почетна Најновије Став Књижевност Музика Визуелна умјетност Позориште и филм Репортаже

Књижевност

Орфелинов подвиг, темељ књижевне периодике и критике код Срба

srpskipregled1

Фото: В. Трипић

Два и по вијека "Славено-српског магазина" тема четвртог броја "Српског прегледа"

Пише: Милан Ракуљ / 12/02/2019


Четврти број "Српског прегледа", часописа за филологију, филозофију, науку и умјетност, у издању Центра за српске студије из Бањалуке, угледао је свјетло дана, а посвећен је 250. годишњици објављивања "Славено-српског магазина".

Како је за казао Душко Певуља, главни и одговорни уредник "Српског прегледа", ради се о једном од најзначајнијих јубилеја у српској култури, који нас враћа у 1768. годину. Тада се у Венецији, у штампарији Грка Димитрија Теодосија, појавио први српски и јужнословенски књижевни часопис "Славено-српски магазин". Издавач "Српског прегледа" Центар за српске студије из Бањалуке, уједно је, у оквиру библиотеке "Посебна издања", објавио први и једини број поменутог магазина, први пут на савременом српском језику. Часопис је превео Боривој Чалић, а приредио Душко Певуља.

"У српској књижевној и културној историји у протеклих 250 година расправљано је о бројним питањима у вези с овом књижицом историјске вриједности и далекосежног значаја. Много тога се о њој до данас поуздано сазнало, на основу научно утемељених и на чињеницама заснованих истраживања. Одређене непознанице поводом једине свеске овог гласила још нису расвијетљене", казао је Певуља, дајући примјер да имена издавача и уредника нису наведена у "Славено-српском магазину" те да је касније поуздано утврђено да је то био Захарије Орфелин. 

Након уводног Певуљиног текста, четврти број "Српског прегледа" доноси управо Орфелинов предговор "Славено-српском магазину".

"Орфелинов предговор Славено-српском магазину по значају превазилази оквире овог часописа. То ће, без изузетка, нагласити сви његови проучаваоци. Навидимо само два сродна мишљења. Јован Скерлић у својој 'Историји српске књижевности пише: 'То није само програм књижевног рада Захарије Орфелина, то је један манифест историјског значаја у коме су први пут на српском језику изнете рационалистичке и просветитељске доктрине 18. века, у коме се први пут у српској књижевности развила мисао световне културе'", подсјећа Певуља на Скерлићеву мисао поред које даје и запажање Милорада Павића.

У предговору Славено-српског магазина, својевремено је записао Павић, дат је не само програм Орфелиновог часописа, него и једна шира и дугорочнија културна оријентација, један практични план најпречих дјелатности у различитим областима од историје умјетности до књижевности.

Душко Певуља

Орфелинов текст је на савремени српски језик и овај пут превео Боривое Чалић, чије је слово посвећено животу и раду овог писца, такође објављено у новом броју "Српског прегледа".

"Својим богатим и разноликим делом Орфелин (1726-1785) је досегао високе домете и на јединствен начин испунио читаво једно доба српске културе у посебном и преломном времену, када је та култура, и његовом огромном заслугом, правила своје прве модерне кораке и хватала дах с достигнућима савременог доба, доводећи први пут у средиште пажње сасвим нова подручја живота и све шире аспекте људских духовних активности", записао је Чалић, који Орфелина, између осталог, назива и првим међу српским пјесницима који је пожелио и остварио жељу да своје пјесме објави у књигама.

Осим Певуљиних и Чалићевих текстова, нови број "Српског прегледа" доноси и студију Јована Пејчића о посљедњој рубрици магазина, чији наслов гласи "Извјештаји о ученим дјелима", а који представља зачетке српске књижевне критике.

"Спора нема, темељ модерног српског есеја учврстио је Доситеј Обрадовић. Учврстио – то не значи и да је први камен тог темеља његов. Јер није – Орфелинов је. Баш онако како ствар стоји са српском књижевном критиком и Вуком. Парадоксално, утеху у овом погледу пружио је Орфелину већ Доситеј. Сада више није реч о критици и есиеју нити о њиховом српском историјату, него о личности, делу и општем, према томе и родоначелничком значају Захарије Орфелина", пише Пејчић.

Наравно, уз посвету јубилеју Славено-српског магазина, "Српски преглед" у четвртом броју доноси и своје редовне рубрике "Поезија", "Профил", "Студије и огледи" и "Поводи".

"У овом броју објављујемо и поезију Ђорђа Сладоја, док је у рубрици 'Профил' пјесмама и изводима из рецепције представљен српски пјесник из Црне Горе Андрија Радуловић. У рубрици 'Студије и огледи' могу се прочитати занимљиви текстови о Андрићу, Миодрагу Вулину (поводом десетогодишњице смрти) и роману 'Мојковачка Битка' Ћамила Сијарића. Посебно издвајамо два текста о пјеснику Ђорђу Нешићу, које потписују академици Бранко Летић и Ранко Поповић", рекао је Певуља, скрећући пажњу и на полемички интонирани текст академика Станише Тутњевића о представљању књижевности у првом тому Енциклопедије Републике Српске, те на бесједу Матије Бећковића с отварања београдског Сајма књига и ријеч Здравка Миовчића изговорену приликом додјеле награде "Скендер Куленовић".


Ваше име:


Ваш коментар:


О нама

Copyright © 2018-2019 - imaginarium.website